RSS

Душан Радовић

30 окт

ЛАВ КОГА СУ УЈЕЛИ БЕСНИ ЉУДИ

      Београде, добро јутро, а осталим играчима пуно среће у наредном извлачењу.

      Онима који мисле, требало би забранити да мисле, а онима који раде, требало би забранити да раде. У Србији и онако не може да се живи од мишљења или од рада.

      Чим приметите да ваша деца личе на вас, учланите их у вашу политичку партију. То је једини начин да и она постану успешна у животу.

                                                                                                                              Микица Кулић

 

’’Ја јесам мали човек, али нисам радио па да се палим и гасим на дугме’’, одговорио је Душко Радовић кад су му понудили да поново ради укинуту емисију ’’Београде, добро јутро’’. После тога устао је, изашао из зграде ’’Студија Б’’ и ушао у ’’кућу бесмртних’’.

Ниш је те давне, 1922. године, био мала варош која се опорављала од тек завршеног рата. Имао је само 25 096 становника и више је личио на село него на град. Улице су биле блатњаве и пуне рупа, па су се људи најчешће превозили запрегама. Још увек није постојала водоводна мрежа, а није било ни канализације. Није било довољно струје, па су многи делови града били у мраку. Те године званично је отворена и реновирана зграда мушке гимназије, данашња гимназија ’’Стеван Сремац’’, која је пре тога изгорела у пожару.

У таквом Нишу 29. новембра 1922. родио се, као треће дете у породици, Душан Радовић. Отац Угљеша био је машиновођа и доселио се из Чачка, а мајка Софија била је из Ниша, из породице Стефановић. Како сам каже Душко Радовић, породица Радовић била је образована, строга и пуна врлина, а у породици Стефановић били су обични људи, али пуни топлине и љубави. Иако је био веома строг, Душко је обожавао свог оца. После првих шест година проведених на простору данашњег Кичева, Душко се заједно са породицом сели у Суботицу. Тамо је завршио основну школу и 6 разреда гимназије. После Суботице, 1938. године, Душко одлази у Београд и студира филозију.

После Другог светског рата у Београду почињу да се отварају редакције различитих новина и часописа. Чланови редакцији дечјег часописа ‘’ Полетарац’’ 1947. године,били су Бранко Ћопић и Арсен Диклић. Те године Душко је редакцији ‘’Полетарца’’ послао једну своју песму,није сачуван наслов, али није је потписао својим именом. Песма је одмах изазвала огромно интересовање, а нико није знао аутора. После неколико дана Душко се осмелио и отишао у редакцију.

Ево како је Бранко Ћопић 1969. године говорио о том првом сусрету, фебруара 1947. године са Душком Радовићем:

’’Колико су његове песме биле посве нове и колико су нас задивиле, он сам није. Био је Мргуд. Иако је био млад, изгледао је као неко ко се већ сјећа дјетињства. Изгледао је као неко коме треба помоћи. Тако је Јелена Билбија предложила да га запослимо, одушевљена што се његов дан рођења поклапа са Даном Републике. Међутим, брзо смо спознали његову велику душевност, коју је мргудношћу прикривао, као да се стидио што је пјесник.’’

После овог догађаја у редакцији, Душко је почео да пише песме за децу на један нов и непоновљив начин. Прве песме које је објавио биле су ‘’Страшан лав’’, ‘’ Писмо за ловца’’ и ‘’Да ли ми верујете’’. Интересантно је да је одмах после прве песме ‘’Страшан лав’’, она била и остала његов печат у времену, његово разрачунавање са дотадашњом поезијом за децу, али и његов обрачун са временом у коме је живео. Ево како је много касније сам песник говорио о овој песми:

-Сећам се добро, читаве 1949. године, понављао сам у себи стихове ’’Био једном један лав… Какав лав?’’ – само та два стиха, не знајучи шта ћу с њима. То ми је мирисало и слутило на нешто друго. Кад ми се, најзад, откачила читава песма, учинило ми се да сам оздравио, да се са мном и у мени нешто важно догодило, да сам решио проблем.

Величина поезије за децу Душка Радовића огледа се у томе што може да се чита на више начина и да опет остане своја, тајновита, хировита и недокучива. Тај ‘’страшан лав’’ може да буде сам аутор, кога ће касније тадашњи политичари обрисати гумицом, па песма звучи као сопствено пророчанство. С друге стране, ‘’страшан лав’’ могу бити и политичари који гутају  облак,  трамвај и људе. А онда догађаји или неки други политичари касније гумицом обришу своје претходнике. Ту се игра наставља. Крај постаје почетак, живот постаје песма, а песма постаје крај. И нико са сигурношћу не може да тврди ко ту пише, а ко брише, ко је описан, а ко отписан, ко је обрисан, а ко написан. А можда ми претерујемо, па тражимо и нешто чега нема. Можда је песник заиста хтео да покаже нереалне страхове из маште дечака, све док се није изборио за храброст, па су страхови нестали, као гумом избрисани. Речи у рукама мудраца могу бити и оружје и оруђе, али и мелем за болесну душу и отров за небитне људе, који су умислили да су битни. Све је то стваралаштво Душка Радовића.

Већ ова прва песма наговестила је да долази његова мудрост, ослобођена свих стега, предрасуда и идеолошких бојадисања.

Како каже Милован Витезовић:

’’Слободе су знак његовог песништва, слобода језика, слобода игре, слобода мишљења, слобода осећања и слобода саопштавања. Тешко је утврдити које је табуе срушио, које границе прешао, које је међе почупао, које је заблуде разбио, које је догме исмејао. Душан Радовић нас је ослобађао целог свог стваралачког живота. Ослобађао нас је од глупости, од власти, од рђавих навика, од нељудских поступака, од неосетљивости за доброту. Ослобађао је децу, писце, грађане, књижевност, земљу…’’

                                                                                                                                                                      (наставиће се)

Advertisements
 
1 коментар

Објављено од стране на октобар 30, 2011 in познате личности ниша

 

One response to “Душан Радовић

  1. biologijasada

    октобар 31, 2011 at 3:35 pm

    Они који су слушали Душка Радовића имали су ретку част, које тада вероватно нису ни били свесни, да речи истинског песника и луцидног човека слушају уживо и да их његове речи оплемене, науче, усмере и потакну на размишљање. То је привилегија коју живот ретко пружа људима.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: